Zaduzbina „Dositej Obradovic“-Aктивности-Доситејеви априлски дани-Концерт поводом светског дана књиге

Свечана академија "Доситеј - знање без граница"

У петак, 15. априла 2011. године, у Народном позоришту у Београду одржана је свечана академија „Доситеј – знање без граница“. Влада Републике Србије, Министарство просвете и науке и Задужбина „Доситеј Обрадовић“ обележили су овом свечаном академијом 200. годишњицу постављења Доситеја Обрадовића за првог српског министра просвете.

Након извођења државне химне Републике Србије „Боже правде“ и свечане песме „Востани Сербије“, на стихове Доситеја Обрадовића, присутнима су се обратили министар просвете и науке проф. др Жарко Обрадовић и Никола Мирков, председник Скупштине Задужбине „Доситеј Обрадовић“.

Свечаној академији присуствовали су највиши званичници Републике Србије – председник Републике Србије Борис Тадић, министри, црквени великодостојници, представници дипломатског кора као и бројне угледне званице из области културе, науке и образовања.

У музичком делу свечане академије „Доситеј – знање без граница“ извођена су дела домаћих композитора, као и страних аутора који су живели и стварали у земљама које је велики Доситеј походио – Варткеса Баронијана, Марка Тајчевића, Стевана Христића, Стевана Стојановића Мокрањца, Волфганга Амадеуса Моцарта, Орланда ди Ласа и Петра Иљича Чајковског.

Глумци и деца говорили су текстове Доситеја Обрадовића из „Писма Харалампију“, „Живота и прикљученија“, „Совјета здраваго разума“, „Изабраних басана“ ...

Поводом овог великог јубилеја, премијерно су изведене две композиције Мирољуба Аранђеловића Расинског – „Сејмо, браћо, семе ума“, на стихове Јована Јовановића Змаја и „Доситејева стаза“, на стихове Драгомира Брајковића.

Аутори програма свечане академије „Доситеј – знање без граница“ су: Радомир Путник (уметничка дирекција), Марија Бишоф (сценарио), Мирољуб Аранђеловић Расински (композитор и музички уредник), Божидар Ђуровић (редитељ), Борис Максимовић (сценограф), Јасмина Зотовић (продуцент) и Весна Петровић (инспицијент).

Матица српска из Новог Сада, најстарија српска књижевна, културна и научна институција била је домаћин свечаног програма Задужбине „Доситеј Обрадовић“ „Доситеј – духовност без граница“ у уторак, 18. маја 2010. године.

О активностима Задужбине и делу Доситеја Обрадовића говорили су Мирјана Драгаш, управник Задужбине, академик Чедомир Попов, председник Матице српске и
проф. др Душан Иванић, члан Управног одбора Задужбине „Доситеј Обрадовић“.

У уметничком делу програма, песници Перо Зубац, Милан Ненадић, Ненад Грујичић и Ђорђо Сладоје говорили су своје песме посвећене Доситеју.

Истакнути српски уметници Урош Дојчиновић, Драгана Радаковић и Гојко Шантић повели су присутне стазама Доситејевих путовања по Европи.

Беседа академика Чедомира Попова, председника Матице српске

Бирали смо мај - време лепог пролећа, да позовемо, да угостимо једну институцију која нам је изузетно блиска, не само по томе што смо ми међу њеним оснивачима, него што она негује једну културну област и српску културу у целини на сличан начин како то ради и Матица српска. Наравно, нема разлога и нема потребе да вас подсећам зашто овде, на овом тлу, ми говоримо о основама те културе коју негују наше две институције. Не треба вас подсетити ни на чињеницу да је овај терен, да је ово подручје било тај историјски простор у којем се формирала и модерна српска култура на тековинама прожимања балканских, византијских, патријархалних српских вредности и модела утицаја из Европе.

У том прожимању, 18. и почетак 19. века створили су на нашем тлу једну симбиозу која је у самој суштини и данашње српске културе, створили су један низ малих али врло делотворних и дуготрајних центара српског духа од Трста до Арада и Темишвара, формирали су је и оспособили, даровали српском народу једно сазвежђе таквих стваралаца који су нашу културу оплеменили и дали јој посебан вид који има свака национална култура, вид једног прожимања многих вредности. У том сазвежђу сигурно да је Доситеј Обрадовић јако много значио.

Ја, наравно, нећу о томе држати предавање, али хоћу да кажем да је он нешто посебно даровао и донео српском народу, не губећи свој властити идентитет и оне вредности на којима се подизао. Тако је издејствовао себи место у светом тројству српске културе – Свети Сава, Доситеј и Вук. Шта је, заправо, то што је Доситеј даровао и донео српском народу и завештао као праве вредности? То је, пре свега, у филозофској мисли једна рационална просветитељска идеологија и мисао на којој и данас овако деформисани свет почива. Доситеј je, с друге стране, донео у духовном смислу упутство да је писана реч, да је књига то извориште без којег нема развоја ниједног народа и дао нам је веру у вредности своје националне припадности.

Доситеј Обрадовић је био рад да вазда учи путујући, сагледавао је туђе вредности и свесно градио програм - како њих уградити у српску националну културу. Доситеј је, осим тога и поред тога, задржао своје родољубље и доказивао га и то је касније један од његових завета, да се ниједна култура без своје националне основе не може развити у довољној мери и не може сачувати свој народ од губљења у другим окружењима.

Доситеј је, када је био још сасвим млад, уписујући се на један од немачких универзитета, на питање „Из које сте земље“ 1782. год написао „Из Србије“, онда када Србије као било каквог светског субјекта није било, осим у географском и духовном смислу. Тиме је доказао да је дух надмоћан над свим режимима, над свим границама, над свим политичкм распоредима снага, и то треба чувати.

Ето, то су главне поруке доситејевских мисли које заправо повезују наше две институције, и које чине њихову сарадњу не само потребном него и неопходном у борби за очување тих вредности, за очување тих порука, као потврду њиховог непролазног трајања. Доситеј је умео да споји универзално са националним, да споји српско са европским. Није европеизација Срба и њихове културе почела јуче, ни данас, него одавно, одувек, како су говорили Матичини оснивачи - од данас до сутра и за свагда. То правило и та порука коју је нама са просветитељском идејом донео Доситеј несумњиво важи и данас.

Историја у својим недрима крије многе непознанице. Наше две институције настоје да очувају и да покажу да ћемо културом, нашом националном културом уклопљеном у највредније европске тековине, победити све невоље кроз које данас пролазимо. Према томе, Доситејеву задужбину и Матицу српску повезује настојање да покажемо да треба да негујемо и да останемо привржени доситејевском схватању европејства, треба да одбацимо ону појаву која нас толико у наше време узнемирава – да се морамо одрећи своје националне баштине, својих сопствених изворних вредности, потцентити, ниподаштавати и нашу прошлост и нашу властиту културу да бисмо постали европејци. Насупрот томе, Доситеј нам је оставио поруку за одбрану тих властитих националних вредности, наравно не свих, јер ниједна и ничија култура не носи у себи само савршена решења и поруке, а најбоља међу њима су универзалне вредности за све генерације.

Ето, то је задатак наше сарадње са Доситејевом задужбином и не само са Доситејевом задужбином, него и са другим седиштима широм српског националног простора и широм српске културе и српског духа. Одбацити, дакле, оно ниподаштавање и дробљење српског националног духа и простора, него настојати да се он одржи на потребној висини и у потребној кохеренцији. Култура је оно што траје, што надживљава све режиме и све државе, као што је Матица српска надживела до сада седам држава и ко зна колико режима. Доситејева задужбина је једна од таквих институција на које се ослања и Матица српска, а Матица српска је, са своје стране, институција која ће са својим искуством моћи да помогне и деловању ове институције.

Захваљујући томе, ја могу да кажем да ми је изузетно задовољство што нам је вечерас гост Доситејева задужбина, и што формирамо центре деловања Матице српске, што чланови Матице српске из васцелог српства образују своја удружења чланова и пријатеља Матице српске преносећи њене иницијативе, њену поруку у широки круг културних и духовних стваралаца овог народа. Доситејева задужбина је једна од таквих и увек ће нам бити добродошла. Добро нам дошли и вечерас.

академик Чедомир Попов

Доситејев европски пут - концерт за чембало и глумца

Задужбина „Доситеј Обрадовић“ је, поводом Светског дана књиге, 23. априла уприличила добротворни концерт „Доситејев европски пут – концерт за чембало и глумца“.

Учесници концерта били су чембалисткиња Смиљка Исаковић и глумац Танасије Узуновић, који су у прелепом ентеријеру Старог двора, дочарали фантастична Доситејева путовања по Европи пре два века.

Задужбина „Доситеј Обрадовић“, Завод за уџбенике и посетиоци концерта донирали су књиге за обнављање школске библиотеке Основне школе „Кнез Сима Марковић“ из Барајева.

Задужбина „Доситеј Обрадовић“ по други пут организује манифестацију „Доситејеви априлски дани“, којом прославља живот и дело Доситеја Обрадовића, који је у априлу 1783. године у својим делима "Живот и прикљученија" и "Писмо љубезном Харалампију" објавио свој просветитељски програм, приближио Србију Европи и свету и окренуо је новим културним и цивилизацијским тековинама.

Под окриљем „Доситејевих априлских дана“, Задужбина „Доситеј Обрадовић“ најављује више културних догађаја – књижевне конкурсе, промоцију књиге „Изабране басне“ Доситеја Обрадовића, отварање изложбе, концерте и Књижевни салон „Код Доситеја“.

Задужбина „Доситеј Обрадовић“, Народни музеј у Београду – Музеј Вука и Доситеја, позивају вас да присуствујете

ПРОМОЦИЈИ КЊИГЕ „ИЗАБРАНЕ БАСНЕ“ ДОСИТЕЈА ОБРАДОВИЋА
И
ОТВАРАЊУ ИЗЛОЖБЕ СЛИКА – ИЛУСТРАЦИЈА ПРЕДРАГА ТОДОРОВИЋА

У среду, 21. априла 2010. године у 19 часова, у Музеју Вука и Доситеја, Господар Јевремова 21

Поводом Светског дана књиге, Задужбина „Доситеј Обрадовић“ вас позива на добротворни концерт:

„Доситејев европски пут“

Концерт за чембало и глумца

Доситејев европски пут

    Смиљка Исаковић, чембало

    Танасије Узуновић, глумац

    У петак, 23. априла 2010.

    19 часова

    Свечанa салa Старог двора

    Драгослава Јовановића 2

    Београд

Концерт се одржава под покровитељством Министарства просвете Републике Србије и Секретаријата за културу града Београда. Добротворна акција се организује у сарадњи са Центром за културу Барајево, а дароване књиге намењене су обнављању школске библиотеке Основне школе „Кнез Сима Марковић“ у Барајеву.

Дародавци књига:

27. новембра 2009. године, Задужбина „Доситеј Обрадовић“ је учествовала у манифестацији „Дани српске културе у Темишвару“, коју су организовали Савез Срба у Румунији и Генерални конзулат Републике Србије у Темишвару. Задужбина „Доситеј Обрадовић“ је у присуству бројних пријатеља из Савеза Срба у Румунији, генералног конзулата у Темишвару, Удружења књижевника Србије и Друштва књижевника Војводине положила венац на спомен кућу Доситеја Обрадовића у Чакову.
Ђаци и професори Српске гимназије „Доситеј Обрадовић“ у Темишвару приредили су свечану академију „Доситеју у част“.

Гостовање Задужбине "Доситеј Обрадовић" у Републици Српској

Задужбина "Доситеј Обрадовић" из Београда и Представништво Републике Српске у Србији су 22. и 23. октобра у Бањалуци организовали манифестацију "Похвала Доситеју", у којој су учествовали научни радници, песници и књижевници, музички уметници и глумци с обе стране Дрине.

22. октобра је у Народној и универзитетској библиотеци РС у Бањалуци отворена изложба „Пут високог школства“. Говорили су Зоран Мирковић, професор Правног факултета у Београду и Мирјана Драгаш, управник Задужбине "Доситеј Обрадовић".
О делу Доситеја Обрадовића говорили су Мирјана Драгаш, управник Задужбине "Доситеј Обрадовић", Миодраг Матицки, приређивач Сабраних дела, Младенко Саџак, професор Универзитета и Рада Ђуричин, глумица.

У Банским дворима одржана је свечана академија "Похвала Доситеју" на којој је поздравну реч имао председник РС, академик Рајко Кузмановић. Беседу је одржао академик Чедомир Попов, председник Матице српске и члан Управног одбора Задужбине.

У уметничком делу програма учествовали су и песници Ранко Рисојевић, Ђорђо Сладоје, Драгомир Брајковић, Рајко Петров Ного и Љубивоје Ршумовић, Мешовити хор СПД „Јединство“ из Бања Луке под управом диригента Немање Савића, као и солисти Каролина Михајловић, сопран, Ана Марковић, сопран, Славен Абазовић, баритон, Сања Чолић, клавир. Сценарио и режију свечане академије уприличио је Радомир Путник.
Свечаној академији присуствовао је и академик Хаиме Хил Алуха, председник Краљевске шпанске академије наука.

23. октобра у амфитеатру Универзитета у Бањалуци одржан је Јавни час О Доситеју и језику доситејевском, на коме су говорили професори Душан Иванић и Слободан Реметић.

Према одлуци UNESCO-а, од 1995. године се 23. априла у целом свету прославља Светски дан књиге, у знак сећања на два велика књижевника, Мигела де Сервантеса и Виљема Шекспира, преминулa истог дана, 23. априла 1616. године.

Задужбина „Доситеј Обрадовић“ је овим поводом организовала добротворни концерт „Доситејеви дарови“ у Задужбини Илије М. Коларца. Приход од концерта био је намењен Основној школи „Радивој Поповић“ из Београда, у којој се школују деца оштећеног слуха. Бесплатне улазнице за концерт биле су обезбеђене за посетиоце који су донели књигу за ђачку библиотеку.

У програму је учествовао велики број истакнутих уметника: глумци Рада Ђуричин, Андријана Виденовић, Иван Јагодић и Александар Дунић, академски хорови “Обилић” Академског културно-уметничког друштва “Бранко Крсмановић” и “Колегијум музикум”, под диригентском управом Даринке Матић Маровић.

Као солисти наступили су сопрани Светлана Бојчевић Цицовић и Сања Керкез, мецосопран Јадранка Јовановић, тенор Радивоје Симић, баритон Иво Брковић, басови Сава Вемић и Иван Томашев, пијанисти Милена Глигић и Зоран Живковић, солисти Бора Дугић (фрула) и Дејан Миливојевић и Иван Радовановић (хармониka).

Концерт „Доситејеви дарови“ који је поводом Светског дана књиге први пут организовала Задужбина „Доситеј Обрадовић“, део је културно-образовно-педагошкe манифестације „Доситејеви априлски дани“ која ће се од 2009. године, организовати сваке године.

На Светски дан матерњег језика који је прогласио УНЕСКО, 21. фебруара 2006. године, у Клубу Савезних органа, под покровитељством Министарства културе Републике Србије одржан је Концерт за чембало и глумца "Доситејев европски пут".
У уметничком програму, по сценарију Смиљке Исаковић, учествовали су Смиљка Исаковић, чембалисткиња и глумац Танасије Узуновић.