Претрага      Контакт       
доситејева-задужбина.срб  
www.dositejeva-zaduzbina.rs
  Aктивности >Oбразовни програми

Oбразовни програми



Одржане радионице „Прометеј”

28. октобар 2017.

Поводом 150 година од рођења Луиђија Пирандела ове године се широм света организују бројне манифестације. Задужбина „Доситеј Обрадовић“ је у сарадњи са проф. др Душицом Тодоровић и студенткињама Катедре за италијанистику Филолошког факултета у Београду, осмислила филолошку радионицу посвећену италијанском нобеловцу, намењену ђацима средњих школа. Радионице су реализоване у оквиру пројекта “Прометеј” који се већ трећу годину успешно изводи у београдским школама.

Прва радионица је реализована 18. октобра у Музеју Народног позоришта у Београду.

На почетку се присутнима обратио директор Музеја, Драган Стевовић. Гости на радионици били су светски признати пиранделиста, проф. Сара Цапула Мускара са Универзитета у Катанији, као и Енцо Цапула из сицилијанског Института за историју сценских уметности. Радионицу су водиле студенткиње италијанистике: Милица Бошковић, Јелена Станојевић, Ирена Мирковић и Јулијана Ракоњац.

Током радионице посвећене Пиранделовом животу и раду ђаци и њихови професори из Филолошке и Треће београдске гимназије, су упознати са историјом поставки Пиранделовог дела у Београду, пре свега у Народном позоришту (1926. године, Шест лица траже писца у режији Јурија Ракитина, као и Где је истина? у режији Мате Милошевића 1939). Уједно је ђацима и професорима је представљен и тематски број часописа Филолошки преглед, у целини посвећен Пиранделу и обележавању ове значајне годишњице. Часопис је представила проф. др Јелена Новаковић, редовни професор Филолошког факултета у Београду и главни и одговорни уредник часописа за страну филологију Филолошког факултета Филолошки преглед.

Друга радионица је одржана у Шапцу 25. октобра, на позив директорке гимназије Маријане Исаковић, будући да Шабачка гимназија целе године разним манифастацијама обележава 180 година свога рада.

Радионицу су такође водиле студенткиње италијанистике, а посвећена је Пиранделу и његовом комаду Шест лица тражи писца. Присуствовало је преко шездесет ученика, међу којима је било и оних који уче италијански, али и многих који уче друге стране језике. На основу обављене евалуације закључујемо да је прошла изузетно успешно, јер су ученици између осталог писали да је радионица одлична, да би требало чешће одржавати тако креативне манифестације.





Нова издања Задужбине

12. јануар 2017.

Последње недеље децембра 2016. године из штампе су изашла два нова издања Задужбине „Доситеј Обрадовић“.

Објављен је четврти број годишњака "Доситејев врт" (2016) (Чигоја штампа), једини часопис специјализован за 18. век, намењен публиковању радова из свих области истраживања Доситејевог дела и српске културе 18. века као и других култура повезаних са Доситејевим деловањем. „Доситејев врт 4“ садржи неколико већ добро познатих целина (Студије и чланци, Прилози, Прикази и Летопис Задужбине „Доситеј Обрадовић“) у оквиру којих је објављено 14 радова реномираних аутора. Часопис је оплемењен грађом из Каталога „Минијатура на зрну грашка“ Дејана Вукићевића коју је нам је љубазно уступила Народна библиотека Србије.

У зборнику радова "Верска настава и Грађанско васпитање" сабране су студије, чланци и дискусије саопштени на Округлом столу "Смисао и циљеви Верске наставе и Грађанског васпитања у савременом образовном систему". У организацији Задужбине "Доситеј Обрадовић", уз подршку Филозофског факултета Универзитета у Београду, Округли сто је уприличен у фебруару 2016. године.






Округли сто „Смисао и циљеви верске наставе и грађанског васпитања у савременом образовном систему“

24. фебруар 2016.

Задужбина „Доситеј Обрадовић“ у сарадњи са Филозофским факултетом у Београду , организовала је округли сто на тему : Смисао и циљеви верске наставе и грађанског васпитања у савременом образовном систему.

Позивно писмо са смерницама за разговор, упућено је стручњацима који се баве овим питањима у Министарству просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије, Заводу за унапређивање васпитања и образовања, Заводу за вредновање квалитета образовања и васпитања, Институту за педагошка истраживања, традиционалним верским заједницама, Управи за сарадњу са црквама и верским заједницама, истакнутим научним и јавним радницима, професорима веронауке и грађанског васпитања у средњим школама.

Округли сто је одржан у свечаној сали „Драгослав Срејовић“ Филозофског факултета у Београду. Уводно излагање дао је професор емеритус Славко Гордић, члан Управног одбора Задужбине и члан Националног просветног савета Републике Србије који је и руководио радом скупа. У раду округлог стола учествовали су: Радомир Путник, председник Управног одбора Задужбине, проф. др Војислав Јелић, декан Филозофског факултета Београду, проф. др Зоран Аврамовић, директор Завода за унапређивање васпитања и образовања, Снежана Павловић, саветник у Министарству просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије и заменик председника Комисије за верску наставу, Елеонора Влаховић, руководилац Центра за развој програма и уџбеника у Заводу за унапређивање васпитања и образовања, Јасмина Ђелић, руководилац Центра за вредновање и истраживање у Заводу за вредновање квалитета образовања и васпитања, др Славица Шевкушић, виши научни сарадник у Институту за педагошка истраживања, Исак Асиел, главни рабин у Србији, проф. др Драгомир Сандо, протојереј-ставрофор, професор Православног богословског факултета и координатор СПЦ за верску наставу на територији Архиепископије београдско-карловачке, др Милан Радуловић, виши научни сарадник у Институту за књижевност и уметност и члан Управног одбора Задужбине, професор емеритус Душан Иванић, члан Управног одбора Задужбине, мр Триво Инђић, магистар социолошких наука, Александар Милојков, докторанд Православног богословског факултета у Београду и вероучитељ у Земунској гимназији, Радомир Маринковић, ђакон у Цркви светог Илије у Миријеву и вероучитељ у Седмој београдској гимназији, Дејан Пејовић, професор филозофије и грађанског васпитања у Седмој београдској гимназији и др Маринко Лолић, научни сарадник у Институту друштвених наука.

Сви учесници су говорили у веома толерантном духу, иако је било различитих мишљења о циљевима верске наставе и грађанског васпитања, као и потреби да се преиспитују и мењају планови и програми ових предмета у складу са новим сазнањима и искуством у њиховом скоро петнаестогодишњем трајању.

Досадашње евалуације, које је радио Институт за педагошка истраживања (објављене две публикације), Завод за вредновање квалитета васпитања и образовања и Завод за унапређивање васпитања и образовања су драгоцене за рад на изменама програма и садржаја и циљева ових предмета. Сами вероучитељи и наставници грађанског васпитања уочавају недостатке у програмима и предлажу да се преиспитају циљеви и задаци наставе, да се уведу нови уџбеници, нове теме и да се програми и захтеви примере могућностима ученика.

Наведено је да за наставнике грађанског васпитања нема посебне образовне установе где би се професори припремали за овај предмет, већ га у школама реализују професори различитих струка и од њихових способности, ентузијазма и знања зависи квалитет рада и резултати наставе грађанског васпитања. За вероучитеље је организована додатна обука која је усмерена, пре свега, на развој методичких знања и вештина за рад са ученицима. Вероучитељи су врло мотивисани за похађање обука и стручно усавршавање, али указују да је њихов радно-правни статус нерегулисан и да не могу засновати стални радни однос.

Изузев појединачног мишљења да је неспојива секуларност државе и веронаука у државним школама, учесници скупа нису довели у питање потребу да се и даље у школама изучава веронаука и грађанско васпитање, али су изнели уочене недостатке у досадашњем раду и потребу да се програми ускладе са могућностима деце и ревидирају тако да се обезбеди остваривање циљева у пуном смислу.

Организатори су задовољни успехом у раду скупа, одзивом компетентних учесника и њиховим доприносом у сагледавању ове актуелне теме. Успех би био већи да су у већем броју била присутна средства информисања и да је шира јавност била упозната са радом овог скупа. Надамо се да ће се стећи неопходни услови за објављивање радова учесника у посебној публикацији и на тај начин обезбедити већа информисаност јавности. И на крају, надамо се да ће мишљења и подаци изнети на овом скупу помоћи надлежнима, а посебно Националном просветном савету Републике Србије и Министарству просвете, науке и технолошког развоја, да донесу најбоље одлуке о будућности ових предмета у нашем образовном систему.





Округли сто поводом Европског дана језика

29. септембар 2014.

Поводом Европског дана језика, у Задужбини „Доситеј Обрадовић“ је 26. септембра 2014. год. одржан округли сто на тему „Српски језик у породици европских језика – традиција и савремени тренутак“. Скуп је организован у сарадњи са Филолошким факултетом у Београду, Друштвом за српски језик и књижевност Србије, Међународним славистичким центром и Вуковом задужбином.

На округлом столу говорили су Предраг Пипер (Филолошки факултет, Београд), Бошко Сувајџић (Филолошки факултет, Београд; председник Управног Одбора Вукове задужбине; заменик управника МСЦ-а), Миодраг Матицки (Вукова задужбина), Рајна Драгићевић (Филолошки факултет, Београд), Војислав Јелић (Филозофски факултет, Београд), Милисав Савић, Ненад Николић (Филолошки факултет, Београд), Александар Милановић (Филолошки факултет, Београд; председник Друштва за српски језик и књижевност Србије), Драган Мраовић, Душица Тодоровић Лакава (Филолошки факултет, Београд), Весна Крајишник (Филолошки факултет, Београд; управник Центра за српски као страни језик на Филолошком факултету у Београду), Небојша Маринковић (Филолошки факултет, Београд – Центар за српски као страни језик на Филолошком факултету у Београду), Никица Стрижак (Филолошки факултет, Београд – Центар за српски као страни језик на Филолошком факултету у Београду). Модератор округлог стола била је Зорица Несторовић (Филолошки факултет, Београд).

Учесници скупа бавили су се важним питањима која се тичу српског језика, дефинисањем статуса српског језика - у односу на друге језике, у стратегији образовања, као службеног језика, статуса ћирилице у настави.

Посебан акценат стављен је на формирање неологизама у словенским језицима, где се запажа употреба великог броја истоветних речи, што је последица интернационализације свеопште глобализације. Такође, учесници су истакли важност унапређивања превођења дела српске књижевности на стране језике и омогућавање лакшег приступа домаћој књижевности страним издавачима.

Иако се српски језик изучава на извесном броју европских и светских универзитета, не постоји званична евиденција на којим универзитетима постоје катедре и лекторати за српски језик, нема координисане сарадње између министарства просвете, културе, министарства иностраних послова и других важних чинилаца који су неопходно укључени у процес очувања језика. Нарочито је важно омогућити учење српског језика као страног, како у земљи – тако и у дијаспори, како би се омогућила научна рецепција српског језика и књижевности у европској науци.

Општи закључак је да не постоји национална стратегија очувања српског језика. Неопходно је сагледати позицију српског језика у породици европских језика, као и европски идентитет српског језика.





Научни скуп „Живе традиције српског књижевног језика
(Доситеј Обрадовић – Вук Караџић)“

10. септембар 2014.

Задужбина „Доситеј Обрадовић“ и Вукова Задужбина су, поводом Светског дана писмености, организовале Научни скуп са темом: „Живе традиције српског књижевног језика (Доситеј Обрадовић – Вук Караџић). Скуп је одржан у Свечаној сали Вукове задужбине под руководством др Миодрага Матицког и др Марка Недића.

Скуп је, између осталог, имао за циљ измирење приступа идеји укључивања народног језика у српски књижевни језик. Значајне годишњице, 275 година од рођења Доситеја Обрадовића и 150 година од смрти Вука Караџића, су прилика да се допринесе превазилажењу оштрих опозиција које обележавају српску културу новога доба. У српској науци о језику и књижевности, у одређеним временским интервалима , оживљавају опозиције: Доситеј-Вук. За Доситеја и против њега и за Вука и против њега.

Учесници скупа су пошли од чињенице да се у средиштима европских књижевности, у 17. и посебно у 18. веку, били изразити напори на иновирању и канонизацији књижевног језика. За српску књижевност у том контексту пресудна су настојања Доситеја Обрадовића у 18. и Вука Караџића у 19. веку. У оба случаја реч је о окретању народном језику.

На скупу су говорили: Марко Недић, Миодраг Матицки, Мато Пижурица, Мирјана Д. Стефановић, Милош Ковачевић, Виктор Савић, Исидора Бјелаковић, Ненад Николић, Бошко Сувајџић, Драган Хамовић и Зорица Несторовић.

Скуп су поздравили: Радомир Путник, председник Управног одбора Задужбине „Доситеј Обрадовић“ и Љубомир Милутиновић, управник Вукове задужбине.



1 2 3 4 5 6 Следећа страна Следећа страна

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 


 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

© 2010   Задужбина "Доситеј Обрадовић", Краља Милана 2, II спрат, Београд, Србија (+381 11) 3282 240, 3282 254;  e-mail: