Претрага      Контакт       
доситејева-задужбина.срб  
www.dositejeva-zaduzbina.rs
  Aктивности >Oбразовни програми

Oбразовни програми



Округли сто поводом Европског дана језика

29. септембар 2014.

Поводом Европског дана језика, у Задужбини „Доситеј Обрадовић“ је 26. септембра 2014. год. одржан округли сто на тему „Српски језик у породици европских језика – традиција и савремени тренутак“. Скуп је организован у сарадњи са Филолошким факултетом у Београду, Друштвом за српски језик и књижевност Србије, Међународним славистичким центром и Вуковом задужбином.

На округлом столу говорили су Предраг Пипер (Филолошки факултет, Београд), Бошко Сувајџић (Филолошки факултет, Београд; председник Управног Одбора Вукове задужбине; заменик управника МСЦ-а), Миодраг Матицки (Вукова задужбина), Рајна Драгићевић (Филолошки факултет, Београд), Војислав Јелић (Филозофски факултет, Београд), Милисав Савић, Ненад Николић (Филолошки факултет, Београд), Александар Милановић (Филолошки факултет, Београд; председник Друштва за српски језик и књижевност Србије), Драган Мраовић, Душица Тодоровић Лакава (Филолошки факултет, Београд), Весна Крајишник (Филолошки факултет, Београд; управник Центра за српски као страни језик на Филолошком факултету у Београду), Небојша Маринковић (Филолошки факултет, Београд – Центар за српски као страни језик на Филолошком факултету у Београду), Никица Стрижак (Филолошки факултет, Београд – Центар за српски као страни језик на Филолошком факултету у Београду). Модератор округлог стола била је Зорица Несторовић (Филолошки факултет, Београд).

Учесници скупа бавили су се важним питањима која се тичу српског језика, дефинисањем статуса српског језика - у односу на друге језике, у стратегији образовања, као службеног језика, статуса ћирилице у настави.

Посебан акценат стављен је на формирање неологизама у словенским језицима, где се запажа употреба великог броја истоветних речи, што је последица интернационализације свеопште глобализације. Такође, учесници су истакли важност унапређивања превођења дела српске књижевности на стране језике и омогућавање лакшег приступа домаћој књижевности страним издавачима.

Иако се српски језик изучава на извесном броју европских и светских универзитета, не постоји званична евиденција на којим универзитетима постоје катедре и лекторати за српски језик, нема координисане сарадње између министарства просвете, културе, министарства иностраних послова и других важних чинилаца који су неопходно укључени у процес очувања језика. Нарочито је важно омогућити учење српског језика као страног, како у земљи – тако и у дијаспори, како би се омогућила научна рецепција српског језика и књижевности у европској науци.

Општи закључак је да не постоји национална стратегија очувања српског језика. Неопходно је сагледати позицију српског језика у породици европских језика, као и европски идентитет српског језика.





Научни скуп „Живе традиције српског књижевног језика
(Доситеј Обрадовић – Вук Караџић)“

10. септембар 2014.

Задужбина „Доситеј Обрадовић“ и Вукова Задужбина су, поводом Светског дана писмености, организовале Научни скуп са темом: „Живе традиције српског књижевног језика (Доситеј Обрадовић – Вук Караџић). Скуп је одржан у Свечаној сали Вукове задужбине под руководством др Миодрага Матицког и др Марка Недића.

Скуп је, између осталог, имао за циљ измирење приступа идеји укључивања народног језика у српски књижевни језик. Значајне годишњице, 275 година од рођења Доситеја Обрадовића и 150 година од смрти Вука Караџића, су прилика да се допринесе превазилажењу оштрих опозиција које обележавају српску културу новога доба. У српској науци о језику и књижевности, у одређеним временским интервалима , оживљавају опозиције: Доситеј-Вук. За Доситеја и против њега и за Вука и против њега.

Учесници скупа су пошли од чињенице да се у средиштима европских књижевности, у 17. и посебно у 18. веку, били изразити напори на иновирању и канонизацији књижевног језика. За српску књижевност у том контексту пресудна су настојања Доситеја Обрадовића у 18. и Вука Караџића у 19. веку. У оба случаја реч је о окретању народном језику.

На скупу су говорили: Марко Недић, Миодраг Матицки, Мато Пижурица, Мирјана Д. Стефановић, Милош Ковачевић, Виктор Савић, Исидора Бјелаковић, Ненад Николић, Бошко Сувајџић, Драган Хамовић и Зорица Несторовић.

Скуп су поздравили: Радомир Путник, председник Управног одбора Задужбине „Доситеј Обрадовић“ и Љубомир Милутиновић, управник Вукове задужбине.





Светски дан књиге

25. април 2014.

Задужбина „Доситеј Обрадовић“ је Светски дан књиге, 23. април, обележила радно и свечано.

У подневним часовима, у просторијама Задужбине, одржан је округли сто на тему „Књига у школи“. Скуп је организован у сарадњи са Друштвом за српски језик и књижевност Србије. Ова тема је окупила просветне и научне раднике из области језика и књижевности, педаогије, психологије и социологије.

Под руководством проф. др Зорице Несторовић на тему књиге у школи, говорили су: проф. др Зоран Аврамовић, мр. Ана Пејић, проф. др Вељко Брборић, проф. др Александар Милановић, проф. др Зона Мркаљ, проф. др Јасмина Шефер, проф. др Радивоје Микић, проф. др Зорица Несторовић и проф. др Бошко Сувајџић.

Тема је широко постављена и разговором су обухваћени бројни домени: статус књиге у школи у времену савремених технологија и дигитализације; књига као наставно средство; принципи одабира књижевних дела за обавезну школску лектиру; врсте читања књижевног дела; истраживања о читању и разумевању прочитаних књига; стратегије читања и њихова улога у постигнућима ученика; значај читања за изградњу лексичког фонда и неговање језичке културе; значај читања за изградњу језичког, културног, литерарног и националног идентитета и изградњу ученичке свести о себи као читаоцу.

Оцењујући алармантност проблема запостављања читања књига, па чак и уџбеника у школама, присутни су указали на потребу укључивања свих надлежних институција и компетентних стручњака у овој области, како би се нашао пут за решавање овог питања.


Као дар књизи Задужбине „Доситеј Обрадовић“, у вечерњим часовима, у прелепом амбијенту Старог двора, одржано је уметничко вече под називом „Доситејева стаза“.

У програму, под уметничком дирекцијом Мирјане Драгаш, а по сценарију Марије Бишоф, учествовали су глумци: Биљана Ђуровић и Лепомир Ивковић; песници: Љубивоје Ршумовић, Мирослав Максимовић, Манојле Гавриловић и Марија Бишоф; музички уметници: Тања Андријић, сопран, Добрила Миљковић, клавирска сарадња, Урош Дојчиновић, гитара и Марија Нинковић, гитара. Композиције „Доситејева стаза“ и „Љуби ближњега свога“ компоновао је Мирољуб Аранђеловић Расински.

Овом приликом, објављено је да ће Задужбина и Завод за уџбенике поклонити један број књига Машинско - електротехничкој школи Прибој, из које сваке године стиже већи број радова ученика по литерарном конкурсу „Идућ' учи у векове гледа“, који су често и награђивани.


 



Промоција Зборника радова са научног скупа

24. април 2014.

У Матици српској у Новом Саду, 16. априла 2014. промовисан је Зборник радова са научног скупа „Доситеј Обрадовић у српској историји и култури“, који су 2011. године заједно организовале Задужбина „Доситеј Обрадовић“ и Матица српска.

На промоцији су говорили проф. др Драган Станић, председник Матице српске, Мирјана Драгаш, управница Задужбине, проф. др Славко Гордић, проф. др Душан Иванић и др Марко Недић.

Излагање академика Чедомира Попова на отварању научног скупа, које је накнадно пронађено, прочитао је потпредседник Матице српске проф. др Бранко Бешлин.

Aутор фотографије Бранко Лучић
Aутор фотографије Бранко Лучић

 



Промоција годишњака „Доситејев врт“

27. март 2014.

Двадесет шести март 2014. године био је посебан дан за Задужбину „Доситеј Обрадовић“, јер је јавности представила први број годишњака „Доситејев врт“.

Просторије Задужбине биле су испуњене професорима универзитета из Београда, Новог Сада и Ниша, младим научним радницима и сарадницима који проучавају Доситеја и његово дело.

Поздрављајући присутне, Мирјана Драгаш, управница Задужбине, изразила је задовољство што је, упркос многим препрекама, уз подршку Министарства просвете, науке и технолошког развоја светлост дана угледао први број годишњака. Ово је један од догађаја којим је почело обележавање 275 година од рођења Доситеја Обрадовића. Захвалила се свима који су допринели објављивању годишњака, а посебно главној уредници, проф. др Драгани Вукићевић и уређивачком тиму, који је окупио врсне научнике из земље и иностранства, да у првом броју „Доситејевог врта“ објаве своје радове.

О годишњаку су, поред одговорне уреднице Драгане Вукићевић, говорили и рецезенти, професори Универзитета у Београду, Новом Саду и Нишу: Душан Иванић, Никола Грдинић, Горан Максимовић и Снежана Милосављевић Милић.

Рецезенти су упутили речи хвале концепцији, садржају и ауторима чији су радови објављени и изразили уверење да ће часопис трајати, јер постоје бројне теме и документација из периода XVIII века о којима се може писати и које се могу истраживати. Одато је посебно признање уредници, Драгани Вукићевић, што је на прави начин уредила први број и изражено уверење да ће то и убудуће чинити.

Учесници су дали кратак приказ објављених радова, констатујући да су сви, на свој начин, интересантни и оригинални, а и да сам назив часописа одговара суштини Доситејевог дела, јер је оно разноврсно и раскошно као природа у врту.


 

Претходна страна Претходна страна 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 Следећа страна Следећа страна

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 


 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

© 2010   Задужбина "Доситеј Обрадовић", Краља Милана 2, II спрат, Београд, Србија (+381 11) 3282 240, 3282 254;  e-mail: