Претрага      Контакт       
доситејева-задужбина.срб  
www.dositejeva-zaduzbina.rs
  Aктивности > Салон код Доситеја

Салон код Доситеја



Одржана креативна радионица баснописаца

25. јун 2018.

У Задужбини „Доситеј Обрадовић“ је у среду, 20.6.2018, одржана „Радионица баснописаца“ као део пројекта „Доситејев салон“ подржаног од стране Министарства просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије.

У креативној радионици су активно учествовали ученици ОШ „Мика Алас“ из Београда. Било је то крајње узбудљиво путовање од Езопа и Доситеја до Дизнија и нових баснописаца! Циљ је био упознати ученике са тим како се наравоученија из басни могу употребити за сценарио за добар образовни цртани филм!

Нове технологије помогле су да оживимо свет басни и откријемо изванредне писце свих будућих прича. Аутори: Александар Павловић и Љубица Бељански Ристић.





Доситеј и српска школа

30. мај 2018.

У оквиру пројекта Доситејев салон, који је подржало Министарство просвете науке и технолошког развоја, Задужбина „Доситеј Обрадовић“ и Филолошка гимназија организовали су у овој школи сусрет и разговор ученика и представника Задужбине на тему: Доситеј и српска школа.

Ученике и њихове професоре поздравила је управница Мирјана Драгаш, и укратко их упознала са основним циљевима и раду Задужбине.

Бранислава Јордановић, историчарка школства, професор емеритус Душан Иванић и проф. др Војислав Јелић говорили су о почецима писмености код нас, образовању пре оснивања секуларних школа, о Доситеју Обрадовићу, његовом делу и значају за српску културу , о Вуку Караџићу, о улози учитеља и школе.

Бранислава Јордановић је говорила о образовању у манастирима и фрескосликарству као облику образовања када није било уџбеника, о првим букварима који су преузети из Русије, појави Вуковог буквара, оснивању штампарије у Србији у којој су се штампали сви уџбеници чији су аутори били најстручнијих људи тога времена. Доласком Доситеја Обрадовића у Србију покренуто је отварање школа, а 1808. године основана је и Висока школа која је имала елементе Велике школе. Средином 19. века Србија је имала образовање по угледу на развијену Европу.

Професор Иванић је, уз пуно примера и анегдота, причао како су се школовали наши великани, међу којима Доситеј и Вук „и ако без кормилара својим чамцима су стигли где су наумили“. Поставили су темељ српске културе и успели препородити и васкрснути свој народ у држави у којој није било школа. Доситеј, који је и сам стално учио, успут је учио и децу и говорио о стварима које су људе интересовале. Ишао је за европским образованим народом, одбацивао празноверице, залагао се за стврање секуларних школа и верску толеранцију. Доситеј се укључио у васкрс српске културе али и српске државе, писао је народним језиком да га обичан свет разуме, он је био учитељ родољубља,проповедник моралности, части и поштења. Писао је сликовито са дозом хумора и ироније, његова дела лако успостављају контакт са читаоцем. Доситеј је желео да тековине европског просветитељства донесе у Србију, да образује српску децу и да све што је добро и поучно пренесе свом роду.

Вук је српску културу утемељио на домаћим основама, сакупио је српске народне песме, приповетке и друге умотворине и објавио их на језику којим је говорио народ. Писац је првог речника српског језика, прве српске граматике, усавршио је старословенску азбуку и написао нову српску ћирилицу.

О значају учитеља и школе говорио је професор Војислав Јелић. Навео је многе примере када су се школе називале именом њихових оснивача и професора, што је и сада случај у уметничким школама када се студенти образују у класи одређеног професора. Учитељ је својим радом и именом био носилац просвећености и образовања.

Ова излагања је са изузетном пажњом пратио велики број ученика Филолошке гимназије, који су и сами доста знали о теми разговора, а ово је била прилика да поставе и питања еминентним професорима и да употпуне своје знање.




Доситеј и српска школа

21. мај 2018.



У среду, 23. маја 2018. год. у Филолошкој гимназији у Београду, Каменичка 2, одржаће се Доситејев салон "Доситеј и српска школа".





Сусрет деце и песника

14. мај 2018.

У оквиру пројекта Доситејев салон, који је подржало Министарство просвете, науке и технолошког развоја, одржан је Сусрет деце и песника. У Доситејевом дому гости су били ученици и њихови учитељи Основне школе „Краљ Петар Први“, дечји писац Слободан Станишић и представници Издавачког предузећа „Пчелица“ из Чачка.

Добродошлицу им је пожелео књижевник Марко Недић, уредниик Доситејевог књижевног салона, који је кратком беседом представио песника Слободана Станишића и његово дело. Једног од наших најпознатијих дечјих писаца скоро да и није требало представљати јер нема детета које се није сусрело са неким од његових преко 120 дела. Станишић пише: песме, приче, романе, драме, сценарија. Добитник је великог броја награда, које се додељују писцима за децу.

Повод овом сусрету била је едиција Векови српске писмености од 8 књига, које је написао Слободан Станишић, а издало ИП „Пчелица“. На начин разумљив деци, кроз приче о познатим личностима, представљено је девет векова писмености код нас.

Књиге које говоре о представницима и зачетницима писма код нас: Ћирило и Mетодије, Климент и Наум, Мирослављево јеванђеље, Rастко Немањић, Константин Филозоф, Захарије Орфелин, Доситеј Обрадовић и Вук Караџић, представила је уредница едиције Бојана Јовановић. Посебно је деци испричала како је настало и како је скривано и очувано Мирослављево јеванђеље, које је на листи УНЕСКА као светска културна баштина, а коју су освајачи у свим ратовима желели да униште, јер тако уништавају језик једног народа.

Слободан Станишић је деци говорио о Доситеју Обрадовићу, о томе како пише књиге, како добија инспирацију, како се припрема за писање о познатим личностима из наше историје и културе, саветовао децу да читају књиге, јер ће им то донети много задовољства и користи. На овом сусрету највећи део времена посвећен је разговору деце и писца. Деца су постављала питања, а песник је стрпљиво и примерено њиховом узрасту одговарао на њих.

На крају овог сусрета Слободан Станишић је прочитао деци и неколико својих песама, што је наишло на велико одобравање.

Овом приликом ИП „Пчелица“ је поклонила ученицима школе „Краљ Петар Први“ један комплет едиције Векови српске писмености.





Доситејеви дани

17. април 2018.

  • Књижевни салон "Код Доситеја"

Обележавање Доситејевих дана 2018. године, започело је 11. априла Књижевним салоном на којем је промовисана књига „Доситеј између православља и атеизма“, хрестоматија коју је приредио Ђорђе Ј. Јанић.

Поздрављајући госте, управница Задужбине Мирјана Драгаш их је упознала са иницијативом да се сваке године од 10. до 15. априла у Задужбини, али и другим установама образовања и културе обележавају Доситејеви дани, ради очувања сећања на дело нашег великог просветитеља и преношења његових порука садашњим генерацијама.

Пред великим бројем угледних гостију у Доситејевом дому, о књизи су говорили протојереј проф. др Драгомир Сандо, проф. др Војислав Јелић, проф. др Ненад Ристовић, проф. емеритус Душан Иванић и Ђорђе Ј. Јанић.

Сви учесници су једнодушно оценили да је ова књига, посебно за данашње време, од великог значаја и да је допринела да се након два столећа добије исправнија слика о томе ко је био Доситеј Обрадовић и какав је његов значај за српску историју и културу. О Доситеју треба говорити у контексту времена у коме је живео и стварао. Он је оставио дубок траг као први министар просвете, оснивач Велике школе, оснивач Богословије, аутор песме Востани Сербије, који је „киптео“ од жеље да се српски народ треба и може ослободити од вишевековног ропства и свом снагом помагао у томе.

Доситеј Обрадовић није био човек крајности, већ је увек тражио компромисно решење. Он је помирио православље и модернизам и од једне наивне вере дошао до просвећене вере.Он припада корпусу хришћанских интелектуалаца који су слободно размишљали о одређеним теолошким питањима и проблемима. Доситеј је био европски човек, истовремено и хришћанин који се стално позива на Библију. Он је као човек свога времена размишљао као и његови савременици који су га боље разумели него каснији црквени теолози.

Књига је настала из жеље да се на једном месту добије галерија репрезентативних мишљења о једном проблему и да се дође до уравнотежених схватања о Доситеју и православљу. Текстови до којих је тешко доћи у разним библиотекама, могу да помогну будућа истраживања. Књига садржи 22 текста који су објављени у црквеној периодици од почетка двадесетог века и студију Ђорђа Ј. Јанића која је критичко полемички коментар тих текстова.

Објављивање Хрестоматије помогла је Канцеларија за сарадњу са црквама и верским заједницама, а иницијативу и подршку њеном објављивању дао је покојни др Милан Радуловић који, на жалост, није дочекао овај дан њене промоције.


  • Помен Доситеју Обрадовићу

Поводом годишњице смрти Доситеја Обрадовића, 12. априла у 12 сати одржан је помен у порти Саборне цркве у Београду, где почивају његови посмртни остаци. Помен је служио старешена Саборне Цркве, протојереј ставрофор Петар Лукић са саслужитељима и уз учешће хора „Прво београдско певачко друштво“. Ове године, помену је присуствовала и делегација Савеза Срба из Румуније, који су били гости Задужбине поводом Доситејевих дана и уручења награде „Доситеј Обрадовић“ за животно дело господину Стевану Бугарском. Овом приликом, представници Задужбине положили су цвеће на гроб великана чије име носи.


  • Уручење награде „Доситеј Обрадовић“ за животно дело Стевану Бугарском

Задужбина „Доситеј Обрадовић“ је ове године по пети пут уручила награду за животно дело, која носи име нашег великана Доситеја Обрадовића. Добитник ове награде за 2017. годину је господин Стеван Бугарски, књижевник и водећи научни и културни посленик међу Србима у Румунији.

Награда је уручена на свечаности приређеној овим поводом у Народном позоришту у Београду, сцена „Раша Плаовић“. Одлуку жирија прочитао је проф. др Војислав Јелић, председник жирија, а награду је уручио председник Управног одбора Задужбине, професор емеритус Душан Иванић, након чега је одржао и беседу о делу лауреата Стевана Бугарског.

Захваљујући на додељеном признању, господин Стеван Бугарски је одржао беседу о Доситеју Обрадовићу.

О детаљима свечаног уручења награде „Доситеј Обрадовић“ за животно дело Стевану Бугарском можете прочитати на страни Награда за животно дело 2017.


  • Наравоученија (афористично подне)

Обележавање Доситејевих дана завршено је 13. априла, скупом у Доситејевом дому, где су наши познати афористичари: Александар Чотрић, Витомир Теофиловић и Драгутин Минић Карло говорили о овом књижевном жанру и казивали афоризме чији су аутори.

На почетку овог сусрета Александар Чотрић је говорио о Доситеју Обрадовићу, који је у својим делима давао савете и полемичке погледе из морала и практичног живота и прочитао неколико његових мисли и досетки које су актуелне и данас.

Љубитељи овог књижевног жанра, су уз пуно одобравања и смеха слушали језгровите мисли познатих књижевника.



1 2 3 4 5 6 7 8 Следећа страна Следећа страна

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 


 

 

© 2010   Задужбина "Доситеј Обрадовић", Краља Милана 2, II спрат, Београд, Србија (+381 11) 3282 240, 3282 254;  e-mail: