Претрага      Контакт       
доситејева-задужбина.срб  
www.dositejeva-zaduzbina.rs
  Aктивности > Салон код Доситеја

Салон код Доситеја



Књижевни салон „Код Доситеја“

18. септембар 2018.

У оквиру Дана eвропске баштине, у понедељак, 17. септембра 2018.г. у Доситејевом дому, одржан је Књижевни салон „Код Доситеја“. Гости су били књижевници из Темишвара на челу са Стеваном Бугарским, добитником Доситејеве награде за животно дело за 2017. годину.

О господину Стевану Бугарском и његовом делу говорио је професор емеритус Душан Иванић и књижевник Славомир Гвозденовић. Своје књижевне радове казивали су: Љубинка Перинац Станков, Славомир Гвозденовић и Горан Мракић, српски песници из Румуније.

Стеван Бугарски представио је своје најновије дело МОНАШТВО КАРЛОВАЧКЕ МИТРОПОЛИЈЕ, енциклопедијско издање, које је заједно са Савом, епископом Шумадијским припремао неколико година. Књигу је издао манастир Гргетег са Фрушке Горе.

Представљање српских књижевника из Румуније наишло је на изузетну пажњу и задовољство присутних на Књижевном салону, што су и бираним речима исказали проф. др Војислав Јелић и проф. др Бошко Сувајџић.

 




Одржана креативна радионица баснописаца

25. јун 2018.

У Задужбини „Доситеј Обрадовић“ је у среду, 20.6.2018, одржана „Радионица баснописаца“ као део пројекта „Доситејев салон“ подржаног од стране Министарства просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије.

У креативној радионици су активно учествовали ученици ОШ „Мика Алас“ из Београда. Било је то крајње узбудљиво путовање од Езопа и Доситеја до Дизнија и нових баснописаца! Циљ је био упознати ученике са тим како се наравоученија из басни могу употребити за сценарио за добар образовни цртани филм!

Нове технологије помогле су да оживимо свет басни и откријемо изванредне писце свих будућих прича. Аутори: Александар Павловић и Љубица Бељански Ристић.





Доситеј и српска школа

30. мај 2018.

У оквиру пројекта Доситејев салон, који је подржало Министарство просвете науке и технолошког развоја, Задужбина „Доситеј Обрадовић“ и Филолошка гимназија организовали су у овој школи сусрет и разговор ученика и представника Задужбине на тему: Доситеј и српска школа.

Ученике и њихове професоре поздравила је управница Мирјана Драгаш, и укратко их упознала са основним циљевима и раду Задужбине.

Бранислава Јордановић, историчарка школства, професор емеритус Душан Иванић и проф. др Војислав Јелић говорили су о почецима писмености код нас, образовању пре оснивања секуларних школа, о Доситеју Обрадовићу, његовом делу и значају за српску културу , о Вуку Караџићу, о улози учитеља и школе.

Бранислава Јордановић је говорила о образовању у манастирима и фрескосликарству као облику образовања када није било уџбеника, о првим букварима који су преузети из Русије, појави Вуковог буквара, оснивању штампарије у Србији у којој су се штампали сви уџбеници чији су аутори били најстручнијих људи тога времена. Доласком Доситеја Обрадовића у Србију покренуто је отварање школа, а 1808. године основана је и Висока школа која је имала елементе Велике школе. Средином 19. века Србија је имала образовање по угледу на развијену Европу.

Професор Иванић је, уз пуно примера и анегдота, причао како су се школовали наши великани, међу којима Доситеј и Вук „и ако без кормилара својим чамцима су стигли где су наумили“. Поставили су темељ српске културе и успели препородити и васкрснути свој народ у држави у којој није било школа. Доситеј, који је и сам стално учио, успут је учио и децу и говорио о стварима које су људе интересовале. Ишао је за европским образованим народом, одбацивао празноверице, залагао се за стврање секуларних школа и верску толеранцију. Доситеј се укључио у васкрс српске културе али и српске државе, писао је народним језиком да га обичан свет разуме, он је био учитељ родољубља,проповедник моралности, части и поштења. Писао је сликовито са дозом хумора и ироније, његова дела лако успостављају контакт са читаоцем. Доситеј је желео да тековине европског просветитељства донесе у Србију, да образује српску децу и да све што је добро и поучно пренесе свом роду.

Вук је српску културу утемељио на домаћим основама, сакупио је српске народне песме, приповетке и друге умотворине и објавио их на језику којим је говорио народ. Писац је првог речника српског језика, прве српске граматике, усавршио је старословенску азбуку и написао нову српску ћирилицу.

О значају учитеља и школе говорио је професор Војислав Јелић. Навео је многе примере када су се школе називале именом њихових оснивача и професора, што је и сада случај у уметничким школама када се студенти образују у класи одређеног професора. Учитељ је својим радом и именом био носилац просвећености и образовања.

Ова излагања је са изузетном пажњом пратио велики број ученика Филолошке гимназије, који су и сами доста знали о теми разговора, а ово је била прилика да поставе и питања еминентним професорима и да употпуне своје знање.




Доситеј и српска школа

21. мај 2018.



У среду, 23. маја 2018. год. у Филолошкој гимназији у Београду, Каменичка 2, одржаће се Доситејев салон "Доситеј и српска школа".





Сусрет деце и песника

14. мај 2018.

У оквиру пројекта Доситејев салон, који је подржало Министарство просвете, науке и технолошког развоја, одржан је Сусрет деце и песника. У Доситејевом дому гости су били ученици и њихови учитељи Основне школе „Краљ Петар Први“, дечји писац Слободан Станишић и представници Издавачког предузећа „Пчелица“ из Чачка.

Добродошлицу им је пожелео књижевник Марко Недић, уредниик Доситејевог књижевног салона, који је кратком беседом представио песника Слободана Станишића и његово дело. Једног од наших најпознатијих дечјих писаца скоро да и није требало представљати јер нема детета које се није сусрело са неким од његових преко 120 дела. Станишић пише: песме, приче, романе, драме, сценарија. Добитник је великог броја награда, које се додељују писцима за децу.

Повод овом сусрету била је едиција Векови српске писмености од 8 књига, које је написао Слободан Станишић, а издало ИП „Пчелица“. На начин разумљив деци, кроз приче о познатим личностима, представљено је девет векова писмености код нас.

Књиге које говоре о представницима и зачетницима писма код нас: Ћирило и Mетодије, Климент и Наум, Мирослављево јеванђеље, Rастко Немањић, Константин Филозоф, Захарије Орфелин, Доситеј Обрадовић и Вук Караџић, представила је уредница едиције Бојана Јовановић. Посебно је деци испричала како је настало и како је скривано и очувано Мирослављево јеванђеље, које је на листи УНЕСКА као светска културна баштина, а коју су освајачи у свим ратовима желели да униште, јер тако уништавају језик једног народа.

Слободан Станишић је деци говорио о Доситеју Обрадовићу, о томе како пише књиге, како добија инспирацију, како се припрема за писање о познатим личностима из наше историје и културе, саветовао децу да читају књиге, јер ће им то донети много задовољства и користи. На овом сусрету највећи део времена посвећен је разговору деце и писца. Деца су постављала питања, а песник је стрпљиво и примерено њиховом узрасту одговарао на њих.

На крају овог сусрета Слободан Станишић је прочитао деци и неколико својих песама, што је наишло на велико одобравање.

Овом приликом ИП „Пчелица“ је поклонила ученицима школе „Краљ Петар Први“ један комплет едиције Векови српске писмености.



1 2 3 4 5 6 7 8 Следећа страна Следећа страна

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 


 

 

© 2010   Задужбина "Доситеј Обрадовић", Краља Милана 2, II спрат, Београд, Србија (+381 11) 3282 240, 3282 254;  e-mail: