Претрага      Контакт       
доситејева-задужбина.срб  
www.dositejeva-zaduzbina.rs
  Aктивности > Салон код Доситеја

Салон код Доситеја



Салон "Код Доситеја- промоција два нова издања Задужбине

26. октобар 2020.



Након дуже паузе, Задужбина "Доситеј Обрадовић" представила је у оквиру Књижевног салона "Код Доситеја" 22. октобра своја нова издања која су из штампе изашла крајем прошле и почетком ове године, али због познатих околности проузрокованих пандемијом ковид вируса није била у могућности да то уради раније.

Најпре је представљен зборник "Век просветитељства у српској култури" - зборник радова са међународног научног скупа, одржаног 15. марта 2019. године. Симпозијум је окупио велики број врсних познавалаца Доситејевог живота и дела, као и епохе у којој је живео. О зборнику су говорили Душан Иванић,Тања Јовићевић, Јован Пејчић и Ненад Ристовић.

Књижевни салон "Код Доситеја" представио је јавности седми број Годишњака Задужбине "Доситејев врт". О часопису који  је намењен публиковању радова из свих области истраживања Доситејевог дела и српске културе 18. века као и других култура повезаних са Доситејевим деловањем, говорили су: Исидора Бјелаковић, Драгана Вукићевић, Душан Иванић, Александар Милановић и Милица Ћуковић.

Уредник оба Књижевна салона "Код Доситеја" био је Марко Недић.





Књижевни салон „Код Доситеја“ - „Песмотворци песмотворцу“

12. децембар 2019.

                                                                

У среду, 11. децембра 2019. године у Доситејевом дому одржан је књижевни салон „Код Доситеја“ поводом десетогодишњице издавања књиге „Песмотворци песмотворцу-српски песници Доситеју“ Драгомира Брајковића (1947-2009).

Књижевни салон је отворио Марко Недић, уредник салона, а говорили су и Радомир Путник и Душан Иванић, који су публици приближили животни пут и уметнички опус Драгомира Брајковића, великана југословенског песништва.

У програму су учествовали бројни песници: Љубивоје Ршумовић, Адам Пуслојић, Радомир Андрић, Мирослав Максимовић, Милован Витезовић, Љубомир Ћорилић, Миљурко Вукадиновић и Марија Бишоф, који су читали своје песме посвећене Доситеју које се налазе у последњој Брајковићевој књизи, која је изашла у издању Задужбине "Доситеј Обрадовић" неколико недеља пре ауторове смрти. 

Књижевни салон „Код Доситеја“ био је прилика да се у присуству породице и великог броја пријатеља још једном оживе сећања на српског песника, новинара и књижевника Драгомира Брајковића.

                                       
                       
     
                   
                      
                      
 
 
                       




Доситејеви дани - програм за 15. април 2019.

12. април 2019.





Књижевни салон „Код Доситеја“

18. септембар 2018.

У оквиру Дана eвропске баштине, у понедељак, 17. септембра 2018.г. у Доситејевом дому, одржан је Књижевни салон „Код Доситеја“. Гости су били књижевници из Темишвара на челу са Стеваном Бугарским, добитником Доситејеве награде за животно дело за 2017. годину.

О господину Стевану Бугарском и његовом делу говорио је професор емеритус Душан Иванић и књижевник Славомир Гвозденовић. Своје књижевне радове казивали су: Љубинка Перинац Станков, Славомир Гвозденовић и Горан Мракић, српски песници из Румуније.

Стеван Бугарски представио је своје најновије дело МОНАШТВО КАРЛОВАЧКЕ МИТРОПОЛИЈЕ, енциклопедијско издање, које је заједно са Савом, епископом Шумадијским припремао неколико година. Књигу је издао манастир Гргетег са Фрушке Горе.

Представљање српских књижевника из Румуније наишло је на изузетну пажњу и задовољство присутних на Књижевном салону, што су и бираним речима исказали проф. др Војислав Јелић и проф. др Бошко Сувајџић.

 




Доситеј и српска школа

30. мај 2018.

У оквиру пројекта Доситејев салон, који је подржало Министарство просвете науке и технолошког развоја, Задужбина „Доситеј Обрадовић“ и Филолошка гимназија организовали су у овој школи сусрет и разговор ученика и представника Задужбине на тему: Доситеј и српска школа.

Ученике и њихове професоре поздравила је управница Мирјана Драгаш, и укратко их упознала са основним циљевима и раду Задужбине.

Бранислава Јордановић, историчарка школства, професор емеритус Душан Иванић и проф. др Војислав Јелић говорили су о почецима писмености код нас, образовању пре оснивања секуларних школа, о Доситеју Обрадовићу, његовом делу и значају за српску културу , о Вуку Караџићу, о улози учитеља и школе.

Бранислава Јордановић је говорила о образовању у манастирима и фрескосликарству као облику образовања када није било уџбеника, о првим букварима који су преузети из Русије, појави Вуковог буквара, оснивању штампарије у Србији у којој су се штампали сви уџбеници чији су аутори били најстручнијих људи тога времена. Доласком Доситеја Обрадовића у Србију покренуто је отварање школа, а 1808. године основана је и Висока школа која је имала елементе Велике школе. Средином 19. века Србија је имала образовање по угледу на развијену Европу.

Професор Иванић је, уз пуно примера и анегдота, причао како су се школовали наши великани, међу којима Доситеј и Вук „и ако без кормилара својим чамцима су стигли где су наумили“. Поставили су темељ српске културе и успели препородити и васкрснути свој народ у држави у којој није било школа. Доситеј, који је и сам стално учио, успут је учио и децу и говорио о стварима које су људе интересовале. Ишао је за европским образованим народом, одбацивао празноверице, залагао се за стврање секуларних школа и верску толеранцију. Доситеј се укључио у васкрс српске културе али и српске државе, писао је народним језиком да га обичан свет разуме, он је био учитељ родољубља,проповедник моралности, части и поштења. Писао је сликовито са дозом хумора и ироније, његова дела лако успостављају контакт са читаоцем. Доситеј је желео да тековине европског просветитељства донесе у Србију, да образује српску децу и да све што је добро и поучно пренесе свом роду.

Вук је српску културу утемељио на домаћим основама, сакупио је српске народне песме, приповетке и друге умотворине и објавио их на језику којим је говорио народ. Писац је првог речника српског језика, прве српске граматике, усавршио је старословенску азбуку и написао нову српску ћирилицу.

О значају учитеља и школе говорио је професор Војислав Јелић. Навео је многе примере када су се школе називале именом њихових оснивача и професора, што је и сада случај у уметничким школама када се студенти образују у класи одређеног професора. Учитељ је својим радом и именом био носилац просвећености и образовања.

Ова излагања је са изузетном пажњом пратио велики број ученика Филолошке гимназије, који су и сами доста знали о теми разговора, а ово је била прилика да поставе и питања еминентним професорима и да употпуне своје знање.


1 2 3 4 5 6 7 8 Следећа страна Следећа страна

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 


 

 

© 2010   Задужбина "Доситеј Обрадовић", Краља Милана 2, II спрат, Београд, Србија (+381 11) 3282 240, 3282 254;  e-mail: