Zaduzbina „Dositej Obradovic“-Aктивности-Салон код Доситеја

У знак обележавања Светског дана књиге, 23. априла, Народна библиотека Србије и Задужбина „Доситеј Обрадовић“ организовале су књижевно вече под називом „Књиге, браћо моја, књиге...“.

У холу Велике читаонце Народне библиотеке, одржан је уметнички програм који је био круна обележавaња Светског дана књиге 2012. године. У ту част, на почетку програма, госте je поздравилa Мирјана Драгаш, управница Задужбине „Доситеј Обрадовић“ која је у свом говору, између осталог, одала признање и захвалност главном уреднику салона, др Марку Недићу, који је уједно и члан Управног одбора Задужбине. Дејан Ристић, директор Народне библиотеке се такође обратио присутнима, и захвалио се свима који су се одазвали позиву домаћина.

Вече је започето поруком Доситеја из његових „Совјета здравога разума“ да се Срби лате „књига, а не звона и прапораца“.

Своје стихове и прозу посвећене књизи говорили су: Матија Бећковић, Мирослав Јосић Вишњић, Тања Крагујевић, Мирослав Максимовић, Слободан Ракитић, Ана Ристовић и Милосав Тешић.

У програму су такође учествовали и Небојша Дугалић, глумац, који је читао одломке из дела најпознатијих српских писаца 20. века. Драгану Радаковић, сопран, пратио је Урош Дојчиновић на гитари, који је такође изводио и соло деонице.

Књижевни салон „Код Доситеја“ - Марија Рита Лето о Доситеју Обрадовићу

Пред пуном салом у Задужбини „Доситеј Обрадовић“ 5. арила 2012. године одржан је још један у низу Књижевних салона „Код Доситеја“ – Марија Рита Лето о Доситеју Обрадовићу.

Угледна професорка славистике из Италије, Марија Рита Лето говорила је о својој књизи „Незавршено ремек-дело. Наративне форме и путеви културе у делу Живот и прикљученија Доситеја Обрадовића“, која је посвећена новом тумачењу Доситејеве аутобиографије и њеном значају у европском књижевном и културном контексту.

Доситеј Обрадовић познат је у италијанској славистици и књижевној јавности захваљујући и научном раду Марије Рите Лето, која је на италијански превела Доситејево дело „Живот и прикљученија”, а прошле године на италијанском је објавила и књигу о Доситеју.

Поред проф. Марије Рите Лето, угледним званицама из света науке и културе, обратили су се и: др Марко Недић, уредник Књижевног салона, проф. др Злата Бојовић, проф. др Мирка Зоговић и проф. др Душан Иванић.

У уметничком делу програма наступили су ученици Музичке школе „Јосип Славенски“: Андреа Николић, флаута и Ненад Милосављевић, клавир. Глумица Јасмина Стоиљковић читала је одломке текстова
проф. Марије Рите Лето.

Светски дан поезије у Народној библиотеци у Београду

Поводом Светског дана поезије, 21. марта, Народна библиотека Србије је, заједно са Задужбином „Доситеј Обрадовић“ и Музичком школом „Јосип Славенски“, приредила музичко – песнички колаж Књижевни салон „Код Доситеја“.

На почетку програма присутне су поздравили Дејан Ристић, управник Народне библиотеке и Мирјана Драгаш, управница Задужбине.

У уметничком делу програма су учествовали песници: Милован Витезовић, Ђорђо Сладоје, Марија Бишоф и Миодраг Јакшић, као и ученици Музичке школе „Јосип Славенски“.

„Дани европске баштине - Београд је Европа“

У петак, 16. септембра 2011. године, у Свечаној сали Старог двора одржан је уметнички програм „Београд је Европа“, у оквиру манифестације „Дани европске баштине“ у Београду.

На почетку програма присутнима су се обратили Александар Пековић, заменик градског секретара за културу и Мирјана Драгаш, управница Задужбине.

Драмски уметник Миодраг Радовановић говорио је „Ламент над Београдом“ Милоша Црњанског.

У музичком делу програма, учествовали су: Драгана Радаковић, сопран, Урош Дојчиновић, гитара, Иван Томашев, бас и Иван Јовановић, клавир.

Песници: Љубивоје Ршумовић, Радомир Андрић, Милован Витезовић, Манојле Гавриловић, Срба Игњатовић, Миљурко Вукадиновић, Марија Бишоф и Миодраг Јакшић, читали су стихове посвећене Доситеју, из књиге „Песмотворци песмотворцу“ Драгомира Брајковића.

Представљена књига „Песмотворци песмотворцу“ у Новом Пазару

У библиотеци „Доситеј Обрадовић“ у Новом Пазару, 24. јуна 2011. године, представљена је антологија песама посвећених Доситеју „Песмотворци песмотворцу“, аутора Драгомира Брајковића.

Присутнима се најпре обратио директор библиотеке Коста Јовановић, а потом и управница Задужбине Мирјана Драгаш.

Уз звуке гитаре познатог гитаристе Уроша Дојчиновића, стихове су говорили књижевници Мирослав Максимовић и Марија Бишоф.

Представљање Зборника радова са научног скупа „Доситеј и (српска) школа“

Трећи Књижевни салон у 2011. години одржан је 9. јуна у просториjaма Задужбине „Доситеј Обрадовић“, повoдом представљања Зборника радова са научног скупа „Доситеј и (српска) школа“.

Тим поводом, присутнима су се обратили: проф. др Љиљана Бајић, др Миодраг Матицки и проф. др Душан Иванић, уредник Зборника.

Као и претходни, и овај Књижевни салон „Код Доситеја“ уредио је књижевник Марко Недић.

Уводна реч уредника Зборника проф. др Душана Иванића

Задужбина „Доситеј Обрадовић“ је међу своје редовне дјелатности уврстила одржавање научних скупова о дјелу и дјеловању Доситеја Обрадовића у српској традицији и њеном међународном оквиру. Послије првог симпозијума „Дело Доситеја Обрадовића 1807-2007“, одржаног 2007. године, организoвала је други научни скуп под општом темом „Доситеј и (српска) школа“.

Намјера организатора је била да обухвати аспекте Доситејевог школовања у оквирима заснивања и развоја различитих видова школске праксе и школских система, прије свега у српској традицији, али и у традицији култура за које је био везан, и, не мање, да освијетли Доситејев утицај/дјеловање и положај у српској педагошкој пракси на различитим пољима, између осталог:

Доситејеве идеје о значају школе у васпитању и образовању; компаративни аспекти његових идеја
Доситејеве педагошке идеје
школска пракса и педагошке методе у европском контексту Доситејевог времена
утицај на заснивање српских школских институција (сомборска Норма; Велика школа, Богословија и др.)
утицај на реформаторе српске школе (нпр. А. Мразовић, Мита Нешковић)
педагошки аспекти одређених видова Доситејевих текстова (нпр. басна, аутобиографија...)
Доситеј – школа – културни и национални идентитет
утицај на књижевност за дјецу и омладину
Доситеј у српским школским уџбеницима и приручницима (читанке, историје књижевности) и у школској лектири
преводи школских штива/штива за дјецу и омладину у оквирима Доситејевог дјеловања и доситејевске оријентације (Аврам Мразовић и др.)
Доситејева „методика“ и школска методичка пракса
Доситеј у стручној педагошкој литератури, у периодици за дјецу и омладину

Школа је за Доситеја идеја, симбол новога доба, конфронтиран манастиру као симболу и идеји старог доба (манастире претворити у школе; звона и прапорце замијенити књигама), а једине школе су у то доба, код Срба, биле при манастирима... За Доситејевог изласка у јавнст школа је дио аустријског државног плана или пројекта; један од чинилаца тога пројекта је био претварање манастира у школе, односно издвајање школа испод јурисдикције цркве, њихова секуларизација или/и подржављење.

Повезати Доситеја и његове мисли с нашим временом, то је на нашој уклопљености у савременост или на прикладности Доситеја нашем времену. Он је имао на уму дјецу, женску посебно, родитеље, школе, учитеље, библиотеке, интернате, академије (више школе), језик наставе („на матерњем језику“), лектиру, предмете које треба учити... Живио је у времену кад је у српском народу школу и учење још требало популарисати и заснивати, често на рачун дарежљивих мецена: ми у времену кад школу треба поправљати и модернизовати, вратити јој смисао који је општехуманистички, и образовни, и васпитни, и национални.

Као и у сличним приликама, научни скупови само дијелом могу одговирити на замишљена очекивања, сходно расположивим могућностима, људима од струке и околностима. Колико не систематизују одређена знања, они отварају теме и подстичу нова истраживања.

Скуп „Доситеј и (српска) школа“ одржао се у просторијама Задужбине „Доситеј Обрадовић“, 29. и 30. јануара 2010. године. Учеснике је првог дана рада поздравио министар просвете у Влади Републике Србије др Жарко Обрадовић, у увјерењу да ће њихови прилози показати како се велики српски просветитељ уклапа у традицију и реформу српског школства.

Организациони одбор скупа је дјеловао у саставу Мирјана Драгаш, Војислав Јелић и Душан Иванић (предсједник), уз свесрдну и сталну помоћ сарадница Задужбине и Културно-просветне заједнице Србије, Марине Милекић, Веронике Станић и Марије Бишоф. Марина Милекић је остваривала везу са сарадницима и бринула о електронској обради прилога за зборник. Од 28 поднесених реферата, саопштених на три сједнице, објављују се они које су аутори предали, а организациони одбор их прихватио.

Уредник

Књижевни салон "Код Доситеја" и концерт европске музике

У четвртак, 12. маја 2011. године у 20 часова, у Свечаној сали Старог двора, одржан је Књижевни салон "Код Доситеја" поводом објављивања библиофилског, златног издања ПИСМА ХАРАЛАМПИЈУ Доситеја Обрадовића, које је приредио проф. др Душан Иванић.

На почетку програма, присутнима се обратила Мирјана Драгаш, управник Задужбине. "Писмо Харалампију" присутнима су представили др Марко Недић, уредник Салона и проф. др Душан Иванић, приређивач књиге. Одломке из књиге читао је драмски уметник Миодраг Радовановић.

Потом је, у част књиге, приређен концерт европске музике "Идућ’ учи, у векове гледа". Изведене су следеће композиције:

У програму су учествовали: Сања Керкез, сопран, првакиња Београдске опере, Иван Томашев, бас, првак Београдске опере и Иван Јовановић, пијаниста.

У години под називом "Доситеј – година знања", књижевни салон "Код Доситеја" помогли су Министарство просвете и науке Републике Србије и Секретаријат за културу Града Београда.

Књижевни салон "Доситеј Обрадовић - европски интелектуалац"

У Задужбини „Доситеј Обрадовић“ 31. јануара 2011. године одржан је Књижевни салон „Код Доситеја“ под називом „Доситеј Обрадовић – европски интелектуалац“. На Књижевном салону представљен је зборник радова са научног скупа посвећеног Доситеју Обрадовићу, који је био део ширег скупа под називом „Европски идентитет Србије – будућност прошлости“ одржаног у Риму октобра 2009. године.

Скуп „Европски идентитет Србије – будућност прошлости“ окупио је велики број српских интелектуалаца и италијанских политиколога, историчара и слависта, који су широј јавности представили савремену Србију у Европи и корен европског идентитета Србије. Скуп је организован на римском Универзитету „Sapienza“, уз свесрдну помоћ амбасаде Републике Србије у Италији и покровитељство Националне академије Lincei.

Представљени су радови Радована Биговића „Вера и разум у делима Доситеја Обрадовића“, Матеа Еспосита „Доситеј и басна“, Санеле Мушија “Доситеј Обрадовић и епистоларна форма“, Јање Јерков „Доситеј Обрадовић и практични ум“, Марије Рите Лето “Госпођа Ливи чита новине – Доситеј и јавна сфера“, Владимира Фишера “Иза Доситејевог дивљења западу“, Злате Бојовић “Класицизам Доситеја Обрадовића“, Михајла Пантића “Доситеј Обрадовић данас“, и Росане Морабито “Европеизам и питање језика код Доситеја Обрадовића“.

О радовима својих колега говорили су др Злата Бојовић, др Бојан Ђорђевић и др Снежана Милинковић.

Књижевни салон за децу - Доситејеве "Изабране басне"

У сарадњи са Дечјим одељењем Библиотеке града Београда, Задужбина „Доситеј Обрадовић“ осмислила је Књижевни салон за децу – Доситејеве „Изабране басне“, који је одржан у библиотеци „Невен“ у Дому синдиката 1. децембра 2010. године.

Књигу „Изабране басне“ Доситеја Обрадовића, која је ове године награђена признањем „Невен“ за илустрацију, представили су сарадници Задужбине др Славко Петаковић, доцент Филолошког факултета, Горан Јевтић, глумац и Предраг Тодоровић, академски сликар, аутор награђених илустрација.

Гости Књижевног салона за децу били су најмлађи ученици Основне школе „Скадарлија“ из Београда, који су показали велико интересовање за живот и рад Доситеја Обрадовића, као и завидно умеће у разумевању и сликању басни.

У оквиру манифестације „Доситејеви априлски дани“, Задужбина „Доситеј Обрадовић“ организовала је Књижевни салон „Код Доситеја“, који је одржан
27. априла у просторијама Задужбине.

Салон је окупио велики број поштовалаца дела Радована Ковачевића „Откривање Медитерана - Доситеј Обрадовић на Средоземљу 1761-1771“, које је објављено 2007. године у издању „Просвете“.

О Доситеју и књизи говорили су Радомир Путник, Љиљана Чубрић, Душан Иванић, Мирјана Милосављевић, Раша Попов и Радован Ковачевић, аутор.

Надахнутим читањем одломака из књиге Салон је оплеменила глумица Маријана Петровић.

Књижевни салон "Код Доситеја" -
"Песмотворци песмотворцу - српски песници Доситеју"

Поводом Светског дана поезије, 21. марта 2010. године, Задужбина „Доситеј Обрадовић“, Удружење књижевника Србије и Народно позориште у Београду организовали су Књижевни салон „Код Доситеја“.

Књижевни салон био је посвећен књизи недавно преминулог књижевника Драгомира Брајковића „Песмотворци песмотворцу – српски песници Доситеју“.

О књизи Драгомира Брајковића говорили су Радомир Путник и Срба Игњатовић. У уметничком делу програма учествовали су ученици Музичке школе „Јосип Славенски“ Ивана Кларић, сопран и Никола Василијевић, клавир, који су извели композиције „Востани Сербије“, „Укор“ Станојла Рајчића и „Заљубих се“ Сергеја Рахмањинова.

На Сцени „Раша Плаовић“ смењивали су се глумци и песници који су надахнуто говорили стихове објављене у књизи Драгомира Брајковића „Песмотворци песмотворцу – српски песници Доситеју“: Рада Ђуричин, Гојко Шантић, Раша Попов, Љубивоје Ршумовић, Адам Пуслојић, Милован Витезовић, Мирослав Максимовић, Миљурко Вукадиновић и Марија Бишоф.

Задужбина „Доситеј Обрадовић“ покренула је Књижевни салон „Код Доситеја“ с циљем да се у српској јавности промовишу дела инспирисана животом и делима Доситеја Обрадовића. Литерарни салон је установљен по узору на оне какве је посећивао Доситеј обилазећи европске метрополе да би се на њима расправљало о књижевним делима.

Први књижевни салон „Код Доситеја“ одржан је 27. марта 2009. године, представљањем романа Милисава Савића "Принц и сербски списатељ". О роману Милисава Савића говорили су професор Душан Иванић, књижевни критичар Марко Недић, књижевник Раша Попов и аутор. Одломке из књиге читала је глумица Александра Николић.