Доситејева кућа

У селу Чаково, у румунском делу Баната, 1739. или 1742. године, од оца Ђурађа и мајке Круне Паункић из српског села Сен Мартон у околини Темишвара, рођен је дечак Димитрије (касније Доситеј) Обрадовић.

За српску историју, науку и културу, одувек је било познато место његовог рођења, односно постојање његове родне куће. Срби су 1911. године, обележавајући стогодишњицу Доситејеве смрти, на ову кућу поставили рељеф са његовим ликом, спомен плочу са основним подацима. Тада је кућа била власништво једне српске породице, јер Обрадовића ту већ одавно није било. Зна се да је млади Димитрије већ са десет година остао без оца, а ускоро и без мајке, те није чудо што је њихов животни век у овој кући био кратак. Најзад, пред крај двадесетог века, кућа је била у власништву једне румунске породице. Србија није имала слуха да ову кућу сачува, као део националне баштине.

У последњој деценији двадесетог века кућу у којој је рођен Доситеј Обрадовић откупио је од приватних власника "Хемофарм концерн" из Вршца преко свог предузећа регистрованог у Темишвару. У жељи да се она заштити и сачува од прoпадања, донета је одлука да се оснује задужбина као правно лице, које ће бринути о кући, обновити је, али и промовисати и поново оживети сећање на Доситеја, његово дело и поруке које су по својим вредностима и данас једнако живе и актуелне. Кућа је откупљена са циљем да постане део националне баштине и културе, да буде жива, да се у њој окупљају млади, жељни знања и путовања, да се сусрећу културе и језици...

Кућа у којој је рођен Доситеј Обрадовић у Чакову је приликом откупа била у руинираном стању, нарочито оштећена влагом која је ишла до прозора и половине зида.

Родна кућа Доситеја Обрадовића пре санације

У току 2005. године Републички завод за заштиту споменика културе је урадио пројекат санације. Радове су својом подршком омогућили Министарство културе, Министарство рада, запошљавања и социјалне политике и Фондација "Хемофарм". По обнављању, у кући је постављена стална изложбена поставка коју је осмислила Љиљана Чубрић, управник Музеја Вука и Доситеја у Београду. Изложбена поставка је урађена као реплика експоната који сведоче о Доситеју и његовом делу, а чувају се у Музеју Вука и Доситеја у Београду. Реализацију изложбе помогло је Министарство за дијаспору Републике Србије.

Тако је кућа у којој је рођен Доситеј Обрадовић до краја 2007. године реновирана и опремљена као спомен музеј, чиме почиње њен нови живот. Оспособљена је да прима посетиоце, што је и био крајњи циљ.

Пред нама је друга фаза радова: преостало је још сређивање баште и њено претварање у отворену сцену, чиме би се обезбедио простор за мултимедијална догађања и сусрете ученика, студената славистике, као и свих уметника и посленика културе. Покренута је иницијатива код Министарства културе да се Доситејева родна кућа и званично обележи и прогласи историјским спомеником и важним центром културе. На тај начин она би добила и нови третман и државну заштиту.

Табла на родној кући Доситеја Обрадовића постављена 1911. године